Pre izvesnog vremena smo na parkingu redakcije našeg Speed Industry sajta imali Opel Insigniju, po novinarima najbolji automobil 2009. godine u Evropi, pripadnik srednje klase limuzina. Tada smo konstatovali da se radi o jednom zaista izuzetnom automobilu, ali ne i novom konkurentu u okviru premijum segmenta ove iste klase. Dakle, u klasifikaciji automobila uvek postoji onaj jedan mali deo klase rezervisan za ekskluzivnije primerke. Drago nam je što možemo u kratkom vremenskom periodu da vam predstavimo i Insigniju i Mercedesovu C-klasu, koju vam u ovom tekstu detaljnije opisujemo. Nadam se da ćete moći da uvidite osnovne razlike između ova dva modela, gde je Insignija jedan od najboljih modela evropske srednje klase, a C-klasa jedna od najboljih u okviru premijum-segmenta iste!



C-klasa spada u red manjih Mercedesa, a pre nekih petnaestak godina je bio i najmanji u čitavoj gami! Godine 1993. se pojavila prva generacija ovog modela, koja je tada bila specifična zato što se radi o malim kolima za tadašnje Mercedesove standarde. Nakon toga su se pojavili i A-klasa, B-klasa, SLK – svi manjih gabarita. Automobil koji vam ovoga puta predstavljamo je treća generacija familije pod slovom C, ona koja je prvi put viđena na ženevskom salonu 2007. godine. Njegova puna oznaka je C250 CDI, što praktično znači da pod haubom ima četvorocilindrični dizel-motor, jedan od tri CDI dizelaša u ponudi (plus još jedan veći V6). Ovaj sa našeg testa je poslednji predstavljen od svih, a verovatno je i najinteresantniji kojeg možete izabrati. O njemu konkretno nešto kasnije, ali treba već na početku naglasiti da je upravo motor ono što značajno separatiše ovaj Mercedes i veliku većinu drugih automobila iz njegovog ranga!



Za karoseriju bi se moglo reći da je omanja za ovu klasu. To i opravdava širina od samo 1,77 m. Stajling je praktično preuzet sa veće S-klase i predstavlja odlično rešenje i adekvatnog naslednika nekadašnjeg modela. Prednji deo više nema čudne, spojene, okrugle farove, već markantne četvrtaste u pravom duhu ove prestižne nemačke marke. Ista stvar važi i za prednju masku, koja je na našem vozilu imala veliki amblem na sredini (poseduju samo Avantgarde i AMG oprema). Veoma kul detalj. Napred još uvek nema ludačkih LED pozicionih svetala, već je pristup malo elegantniji sa diskretnom vodoravnom trakom iznad oborenih svetala. Sa strane se ističe muskulaturna nota vozila, sa karakterističnom bočnom linijom odmah ispod prozora. Ona useca površine koje su konveksnog, pa zatim i konkavnog tipa, po poprečnom preseku bi formirale slovo >S<. Naglašen je zadnji deo sa izraženim trećim volumenom. Vrata prtljažnika ostavljaju visoko zadnje staklo ovog automobila, a po svojoj širini povezuju moderne svetlosne grupe. Interesantno je da su pokazivači pravca urađeni u LED tehnologiji, a ostala svetla – nisu. Na kraju, naše vozilo sa testa je opremljeno povećim 18-inčnim alu-felnama, a Avantgarde paket opreme donosi i hromirane lajsne, koje se idealno kombinuju sa ovom crnom-metalik bojom. Pored ove, tu je još i 11 drugih nijansi, koje su ili veoma svetlih ili veoma tamnih tonova.



Da se radi o premijum-automobilu, najbolje govori činjenica da se u razvoj ovog automobila potrošilo možda i najviše vremena, najviše truda i najviše novca. Ovo je postao veoma bitan segment tržišta za Mercedes, te su zaista ozbiljno pristupili zadatku. To je prva generacija modela koja je u svom razvitku primenila realnog simulatora, tj. digitalni prototip koji je virtuelno prošao više od 15 miliona km, kako bi inženjeri spoznali osobine upotrebljenih tehničkih sklopova. Oni se baziraju na potpuno novoj platformi, koja se danas koristi i za noviju E-klasu. Sprovedeni su čak i virtuelni kreš-testovi najrazličitijih vrsta, te stoga ne čudi rezultat od maksimalnih 5 Euro-NCAP zvezdica za bezbednost. Predanost ovom projektu se vidi i u detaljima, gde su čak i zadnja svetla dobila specifične proreze sa strane, kako bi se pospešila aerodinamika čitavog vozila! Ona iznosi referentnih 0,27 Cd, što je najbolji podatak u ovoj klasi.



Rastojanje između prednje i zadnje osovine vozila je 2,76 m, što je otprilike taman toliko da putnicima unutra pruži dovoljno prostora. U našem bližem upoznavanju sa C-klasom konstatovali smo da kabina nema dovoljno prostora, tj. nema koliko smo mi očekivali. Najveći problemi su nedostatak mesta za noge pozadi, gde posebno smeta centralni tunel po sredini poda, a tu je i opšti utisak uzanosti vozila. Čini nam se da su Nemci napravili veliki broj kompromisa kako bi napravili unutrašnji prostor prihvatljivim za jednog prosečnog vlasnika Mercedesa. Tako će vas pri prvom ulasku u vozilo više privući neki od estetskih detalja, što bi trebalo da vas spreči da shvatite probleme o kojima polemišemo u ovom pasusu. Kada sedite napred, možete steći utisak da po širini ima više mesta no što je to zapravo tako, zahvaljujući visokom centralnom grebenu (između sedišta), koji je komforan za naslanjanje ruke, a i samom dizajnu elemenata. Tek kasnije shvatate da su sedišta veoma uzana i slabo profilisana. Takođe, elektropomična su ali se po dužini, po šinama pomeraju na tradicionalan način, ručicom sa prednje strane..? Sa druge strane, veoma su udobna, kako napred tako i pozadi.



Sve ostalo je bez greške. Veliki napredak je pre svega postignut u izboru materijala enterijera (pre svega table), a zatim i u dizajnu. Sada sve ima mnogo više smisla no kod prethodne generacije C-klase i komandna tabla više liči na one iz većih, skupljih Mercedesa. Ističu se tri kruga analognih pokazivača iza volana, gde je najveći onaj centralni, koji je brzinomer. Nemci u gotovo sve svoje nove >Mečke< sada stavljaju veliki okrugli ekran unutar ovog brzinomera, pa je to slučaj i sa ovim C250. Na njemu dobijate razne informacije, koje obuhvataju podatke sa bord kompjutera, radio-uređaja, blutut veze sa mobilnim telefonom, zatim podatke o servisnim intervalima, opcije podešavanja nekih od funkcija vozila itd. Podešavanje se izvodi putem tastera sa volana, koji je obložen kožom i četvorokrak je, što je nešto elegantnije rešenje od većine drugih trokrakih upravljača drugih proizvođača. Desno od volana je komandna tabla standardnog koncepta, sa skrivenim ekranom u sredini. Nešo niže su postavljene komande audio-uređaja sa tastaturom za biranje telefonskih brojeva, a u celini ispod toga – komande dvozonske automatske klimatizacije.



Interesantno da je pomenuti ekran u ponudi za svaku C-klasu koja napusti fabriku. On ima 5 inča dijagonalu i u koloru je. Iskreno, ne znamo zašto je on skriven pod plastičnom oplatom, smatramo da je to dizajnerski moglo i lepše da se izvede kada bi bio nekako integrisan iznad ventilacionih otvora. Takođe, njegov kvalitet je diskutabilan, veoma je >reaktivan< na dodir (razlivanje tečnog kristala, boja) i slabe je rezolucije. Ipak on sjajno služi svojoj svrsi i veoma je pregledan. Prikazuje opcije za podešavanje radio-aparata, blutut telefona i još nekih opcija vozila, a sa njime se upravlja putem džojstika iza ručice menjača. Džojstik se rotira, a pride se pomera u još 5 pravaca, sa sve dva pomoćna tastera sa strane, te je veoma funkcionalan ali i jednostavan za korišćenje u vožnji.



Standardna oprema svih Mercedesovih C-klasa, pored pomenutog komandnog sistema sa džojstikom, kolor-ekranom i (Audio 20 MP3) muzičkim uređajem, uključuje brojne druge stavke. Dakle nema više Mercedesa kod kojih se sve mora doplatiti. Oprema za ovaj automobil se grupiše u tri osnovna paketa – Classic, Elegance i Avantgarde, gde je vozilo sa našeg testa posedovalo ovaj treći. Osnovni model je, naravno, Classic sa 16-inčnim alu-felnama, dvozonskom klimom, svim podizačima stakala, ali bez hromiranih lajsni i sa bezličnijim materijalima unutra. Avantgarde se izdvaja specifičnim felnama od 17 inča, hrom-lajsnama, LED migavcima, drugačijim maglenkama i, pre svega, velikim amblemom Mercedesa na prednjoj masci! Ponavljamo – sjajan detalj. Naš test-auto je imao i crni kožni enterijer (1.810 evra), tempomat (260 evra), bi-ksenonske farove sa iritirajućim maglenkama koje se uključuju kada okrenete volan na jednu ili drugu stranu (940 evra). Takođe, sa spiska dodatne opreme izdvajamo i zvučno-vizuelne parking senzore napred i nazad (770 evra), kao i elektroprogresini servo-volan (230 evra), za koji obavezno doplatite. Ako na sve ovo dodamo i nekih ~4.000 evra koliko košta doplata za Prime Edition, odnosno prvu seriju modela sa ovim 250 CDI motorom, dolazimo do veoma ozbiljne krajnje cene. Osnovna cena Mercedesa C250 CDI je 36.399 evra sa PDV-om, dok je model kakvog na fotografijama vidite - čak 51.295 evra!



Smatramo da zaista nema neke preke potrebe davati toliki novac na opremu ovog vozila zato što (1) je ovo C a ne neka S-klasa i (2) zato što mnoge od brojnih stavki apsolutno nisu potrebne. Doplatite za Avantgarde paket i eventualno kožni enterijer, time dobijate sve ono što je bitno za ovaj auto! Još jedna od bitnijih stavki standardne opreme C-klase jeste i AGILITY CONTROL suspenzija, čiji se uticaj direktno odražava na vožnju. Generalno, tu su ukupno 3 stvari koje ovo vozilo svrstavaju u red premijum-modela srednje klase: prva je fascinantan motor, druga je ponuda opreme i finalna obrada, dok je treća upravo ogibljenje. Iako je naš model opremljen niskoprofilnim gumama sa 18-inčnim felnama (u okviru Prime Edition paketa opreme), komfor u vožnji je savršen! Rupe >pegla< na jedan sasvim drugi, neuobičajeni, prefinjeniji način, a razlog tome leži upravo u pomenutom sistemu. Naime, on se sastoji iz hidraulike, blizu amortizera, koja je vezana za elektronske senzore, odnosno glavni kompjuter vozila. On kalkuliše kvalitet puta i način vožnje, pa na osnovu toga u milisekundama izdaje komandu podešavanja ogibljenja, odnosno pritiska na same opruge i amortizere. Jednostavan, ali ujedno i idealan princip koji se stvarno oseti i značajno utiče na vozne karakteristike. Uz doplatu dobijate i manuelno kontrolisani AGILITY CONTROL, gde pritiskom na taster SPORT možete dodatno promeniti karakteristike vašeg Mercedesa.



Nismo bez razloga stavili fascinantan motor na prvo mesto liste u prethodnom pasusu. Radi se o novom CDI pogonskom agregatu, koji se bazira na već postojećem bloku od 2.100 kubika zapremine, ali sa svoje dve turbine postiže sjajnih 204 KS i najvećih 500 (!) Nm obrtnog momenta. Gotovo da nema nijedne razlike između ovog i nekog V6 dizel-motora, u šta ubrajamo čak i zvuk! Zvuk je neverovatno dubok, a odaje se da je dizelaš samo u leru. U vožnji zvuči kao da ima mnogo više cilindara od raspoloživih 4... Ovaj pogonski agregat je definitivno ono što >prodaje< ovaj automobil, ako se dvoumite dovoljno je samo da ga provozate! Snaga je neverovatna, ubrzanja su bez praznog hoda/turbo-rupa zahvaljujući jednom manjem i jednom većem turbo-punjaču. U poslednje vreme poboljšan kvalitet dizela na našim pumpama je doveo do ekspanzije najsavršenijih komon-rejl dizelaša u ponudi domaćih uvoznika novih vozila, a ovaj C250 CDI spada u red onih najprimamljivijih za kupovinu!



Od 0 – 100 km/h stiže za ravno 7 sekundi, dok je maksimalna brzina 240 km/h (na našem testu i svih 250 km/h!). Sve to uz prosečnu potrošnju od samo 6 lit/100 km, dok je ona na našem (surovom) testu iznosila ne više od 8 lit/100 km! Sve to zahvaljujući novim izmenama koje spadaju pod BlueEFFICIENCY program. Fascinantno. U osnovnoj varijanti ovaj Mercedes se služi manuelnim menjačem sa 6 brzina, dok je uz doplatu od oko 2.500 evra moguće dobiti i automatik sa manuelnim modom i 5 brzina. Menjač je pomalo sirov jer na šaku prenosi dosta vibracija iz transmisije, ali je ujedno i veoma precizan. Kočnice su efikasne i pri velikim brzinama, pre svega zahvaljujući standardnim sistemima aktivne bezbednosti BAS (Brake Assist System) i ADAPTIVE BRAKE (komforno kočenje). Automobil ne može da pobedi neke od zakona fizike, te ume da bude osetljiv na udare vetra pri velikim brzinama jer je mali, ali osim toga suspenzija odrađuje savršeno svoj posao. Ogibljenje kao da se u deliću sekunde promeni iz mekšeg u tvrđe, kada je to potrebno.



Pored C250 CDI modela, u ponudi postoje još tri dizelaša – osnovni C200 CDI (2,100 cm3 sa 136 KS), zatim C220 CDI (2,100 cm3 sa 170 KS) i C350 CDI (3,0 V6 sa 231 KS). Ovaj poslednji vredi uzeti samo zbog serijskog 7G-Tronic menjača sa 7 brzina i mogućnosti doplate za 4MATIC pogon na svim točkovima. Performanse su veoma slične, iako on ima 2 cilindra više od C250 CDI. Pogon našeg modela sa testa je, kao i uvek kod Mercedesa, na zadnjim točkovima, što takođe izdvaja ovaj automobil od ostalih iz klase. Ovo doprinosi efikasnijem prenosu snage na podlogu, boljem upravljanju i logičnijem rasporedu mase čitavog automobila, koja svakako nije mala (1.645 kg). Među ostale verzije C-klase spadaju i benzinci, kojih je ukupno 5 ako ne računamo moćni C63 AMG. Za naše tržište je sigurno još uvek zanimljiviji dizel, a mi vam od srca preporučujemo ovaj C250 CDI kojeg smo mi vozili. Vredan je doplate, ma kakva i ma kolika ona bila!



Primetno je to Mercedesovo sveukupno iskustvo u pravljenju automobila i prosto je neverovatno kako im polazi za rukom da uvek opravdaju (mnogo) višu cenu u odnosu na slične modele iz klase. Jednostavno, ovaj automobil zaslužuje da bude skup, a suprotno vam može reći samo neko ko činjenice poredi samo na papiru. Postoji mnogo stvari koje podaci, tabele i spiskovi ne mogu da prikažu, te vam toplo preporučujemo da nekako uspete da sebi organizujete vožnju jednog novog Mercedesa. Može to i kupovinom jednog...


Mercedes C250 CDI kojeg smo mi testirali košta 51.295 evra, dok je redovna cena osnovnog modela 36.399 evra, sa uračunatim PDV-om. Automobil možete pogledati i kupiti u izložbenom salonu firme Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora, na adresi Omladinskih Brigada 33, 11070 Novi Beograd. Više informacija na brojeve telefona: 011/3019-000 i 3019-001.

Mercedes C250 CDI by MUNGOS:

Iskreno, ja nisam ljubitelj Mercedesa. Nesumnjivo je to lep auto, nesumnjivo kvalitetan i jedan od najboljih brendova na svetu, ali jednostavno, za mene je on isuviše za penzionere. Nijedan od modela nema tu liniju, taj dizajn i izgled koji bi rekao >ok, ovo je auto za mlađe ljude, mlade profesionalce itd.< već mi je nekako uvek u glavi direktor firme, nemački penzos koji ne zna šta će sa parama i slično. Jedini koji iskače iz ove grupe jeste upravo Mercedes C klase, on mi je onako baš pravi, fini sportskoliki auto namenjen širokoj grupi >uživalaca<. I dogodilo se da baš njega imamo na testu. I nema tu šta - jeste da ovakav košta 50.000 eur, ali se tačno zna zbog čega košta 50.000 eur - preko volana, komandne table, računara, udobnosti, pa naravno sve do samog motora i njegovih performansi, zna se zbog čega ljudi za ovakav auto izdvajaju pomenute svote novca. Ok, ostaje pitanje zbog čega npr. unutrašnji retrovizor nema automatsko zatamnjivanje već se sve radi po >klik< principu, kao i zbog čega se sedište napred-nazad ne pomera elektronski već na polugu… Međutim, sve to pada u vodu kada C klasu izvedete na otvoren put, i vidite kako bez ikakvog problema razvija 160 dok se vi još niste ni navikli da ste na autoputu, a kada na 200+ shvatite da auto i dalje ubrzava i da ste >tek< u petoj brzini, jasno je zbog čega je ovo idealni auto za vožnju po nemačkim autoputevima bez ograničenja brzine. Jedini realni problem je cena i to što zbog toga ovaj Mercedes ne može da priušti baš svako.